Zavesa se diže i otkriva kafić „Miler“. I dvojicu muškaraca koji sede. Ne poznaju se. Oni su Beninjo (mladi bolničar) i Marko (pisac u svojim ranim četrdesetim). Na pozornici, uz drvene stolice i stolove, dve su žene. Sklopljenih očiju i ispruženih ruku, kreću se uz muziku Henrija Persela. I to rade tako dirljivo da Marko zaplače. Beninjo vidi sjaj njegovih suza, iako je mračno. Želi da mu kaže da je i on dirnut, ali ne usuđuje se. Nekoliko meseci kasnije, dvojica muškaraca se ponovo sreću. U privatnoj klinici gde Beninjo radi. Lidija, Markova devojka, koja je toreador, probodena je i sada je u komi. Beninjo se brine o drugoj ženi u komi, mladoj studentkinji baleta. Kad je Marko prošao pored njene sobe, Beninjo mu se bez razmišljanja obrati. Tako započinje intenzivno prijateljstvo… poput voza smrti.