Izgleda da se Netflixov modus operandi pravljenja dokumentaraca ustoličio kao najpodesniji u modernom svetu. Ako tražimo nešto u šta je uložen veći novac i više vremena ima da gledamo nastavke i tačka. Za razliku od netflixovih ostvarenja ovde ipak treba uočiti značajan udeo istraživačkog pristupa pa i sam film postaje gradivo koje se može upotrebiti u zahtevu za ponovno suđenje. Epix nam donosi četiri nastavka priče o Carlu Drewu i Robin Murphy te ubistvima za koja su početkom osamdesetih bili optuženi i osuđeni, a koja su senzacionalistički prikazana kao satanistička. Svaki nastavak nas vodi u novom smeru pa to gledanje čini pomalo konfuznim, ali kad se raščivija, slagalica postaje kompletnija. Prvi deo je u suštini zvanična policijska priča koja optužuje Carla, dajući događaju biblijske razmere. Drugi deo nalazi ogromne pukotine u policijskoj priči i krivicu usmerava ka Robin, treći uverljivo brani Robin i ostavlja utisak da su oboje pioni u igri sitnih interesa, neznanja i nesposobnosti, kada je u nedostatku istine policiji najlakše da zahvati iz ogromnog rezervoara marginalizovanih ljudi i „reši“ slučaj. Četvrti deo nudi najverovatniji scenario. Ono što mi se kao gledaocu ne sviđa je nedostatak epiloga, ali život je jednostavno takav i Fall River i nema toliko nameru da zaokruži filmsku priču, nego da pomogne da se ona nakon četrdeset godina pravedno zaokruži kroz sudske instance. Takve pokušaje ću uvek pozdraviti. Malo razvučen sa nekim bespotrebnim ponavljanjima, pomalo manipulativan sa neizbežnim cliffhanger završnicama, blago nedorečen u nekim aspektima, Fall River je ipak vredan gledanja i u stanju je da nas „zakuca“ za stolicu spremne da okusimo gorčinu nepravde i iznova se zapitamo kako da efikasnije uredimo funkcionisanje naših zajednica.
Hvala na prevodima!
